Najbolji filmovi 2020. godine po misljenju strucnjaka

Postalo je suvišno trošiti reči kojom su silinom 2020. godina i pandemija opaučili po glavi svetsku privredu i ekonomiju. Filmska industrija, kao i svaka druga, prvi veliki udarac osetila je još u martu mesecu. Naivno se nadala da će leto oterati sive oblake i da će se situacija vratiti na staro. I dok se bioskopske premijere filmova odlažu u nedogled i sve je izvesnije da publika i filmovi neće kročiti u sale ove godine, u najboljem slučaju početkom 2021. nezavisna i indi industrija je najviše profitirala u ovom nevremenu. Tek poneka velika filmska kuća je bila spremna na rizik da svoje čedo servira publici u formi VOD (Video on Demand – Video na zahtev) i još uvek ostaje pitanje da li će se entuzijastično najavljivati premijere za avgust i septemebar ili će se naprosto odustati od te ideje i sve odložiti kad bude bilo izvesno i sigurno da se život vratio na fabričko podešavanje.

Nova normalnost koja nas je zadesila iznedrila je nekoliko filmova ove godine koji bi verovatno ostali u nekom mračnom kutku kinematografije, a u ovom nesrećnom spletu okolnosti dokopali su se svetla pozornice (Palm Springs, Bad Education, Vivarium, El Hoyo, The Lodge).

Kritičari magazina “Vulture”, “IndiWire”, “The Playlist”, “Rolling Stone”, “Decider”, Variety”, “Hollywood Reporter”, “Wrap”, “Slant magazine” izlistali su svoje favorite za prvu polovinu 2020. godine. Kakva će biti druga polovina? Ostaje samo da gledamo.

The Lodge

Drugi film Veronike Franc i Severina Fiala, poznati po debitantskom austrijskom psihološkom hororu “Goodnight Mommy”, prati smrtno ledenu atmosferu u vikendici koja vlada između brata i sestre, i nove devojke njihovog oca. Duh praznika je napustio drvenu kuću, ali je u nju ušao duh prošlosti buduće maćehe i demoni koji prate decu otkako su izgubili majku.

The Gentlemen

Poslednji film iz kuhinje Gaja Ričija je klasičan ričijevski film koji đuska u okvirima onoga što je reditelj nudio u svojim najboljim filmskim godinama.

Greyhound

Ratni filma sa filmskim veteranom Tomom Henksom od debitovanja na Apple+ striming servisu prikupio je dovoljan broj pozitivnih karakteristika. Tom Henks kao Džordž Kraus navigira posadu i brod na samom početku Drugog svetskog rata.

The Old Guard

Iako lično nisam video ništa u filmu “The Old Guard” kritika je drugačijeg stava. Netflix-ov film sa Šarliz Teron prati grupu drevnih ratnika koji su kroz vekove angažovani od strane posrednika u rešavanju svetskih problema.

The Platfrom (El Hoyo)

Distopijski triler koji je svojevrsni žanrovski pandan južnokorejskom “Parasite” zbog klasne kritike, prati kratke i tužne živote ljudi koji su zarobljeni u kuli sa platformama među kojima prolazi lift sa hranom. Oni na najvišim spratovima imaju šta da pojedu, ali što se lift niže spušta situacija postaje sve gladnija.

 

WEATHERING WITH YOU

Ostvarenje Makotoa Šinkaija prati neskvakidašnju priču glavnog junaka Hudaka koji odlazi sa izolovanog ostva u Tokijo. Umesto novog lepog početka čekaju ga finansijski i privatni problemi koji pritiskaju već težak život. Oblačni i kišoviti dani ga ostavljaju izolovanog u domu sve dok ne pronađe interesovanje za okultni magazin.

A GOOD WOMAN IS HARD TO FIND

Višestruko nagrađivani i pozitivnom kritikom ovenčani film prati udovicu Saru i njenog nemog sina Bena koji više reč nije progovrio posle brutalnog ubistva oca. Policija koja nije prstom mrdnula da reši slučaj ubistva dobija novi obrt, nažalost još gori.

The Vast of Night

Debitantski film Endrua Patersona uspeo je sa limitiranim budžetom da dobije odlične ocene posle premijere na striming servisu Amazon Prime. Film “The Vast of Night” kao jedna od epizoda Zone sumraka smeštena je u pedesete godine prošlog veka kad telefonska operaterka i radio voditelj uhvate neobičan šum koji se širi Novim Meksikom.

BABYTEETH

Film Šenon Marfi je emotivni rolerkoster od početka do kraja. Crnohumorna drama o životu tinejdžerke Mile koja boluje od kancera mahnito skreće levo i desno kad se zainteresuje za lokalnog propaliteta dok otac psihoterapeut i majka zanesena umetnica više nisu sigurni šta je ispravno da urade.

Palm Springs

Jedan od najboljih filmova ovog leta u vremenskoj petlji zarobio je Najlsa i Saru. Preživljavaju jedan te isti dan iznova i iznova dok su ulozi gosta na venčanju i sestre na venčanju.

---

FIRST COW

Kao i većina filmova kompanije A24 “First Cow” se obraća specifičnoj filmskoj grupaciji koja naginje alternativnijim i umetnički nastrojenom tipu filma. Kako je šaljivo film opisan – ovo je priča o kravi i prijateljstvu.

A WHITE, WHITE DAY (HVÍTUR, HVÍTUR DAGUR)

Islandski art-hause film sa elementima trilera i misterije putuje tragom opsesije bivšeg šefa policije u izolovanom gradiću u potrazi za čovekom koji je imao aferu sa njegovom suprugom. Priča o tugovanju i osveti dobija veoma mračan obrt.

WHY DON’T YOU JUST DIE! (PAPA, SDOKHNI)

Ruski predstavnik art-house bizar žanra sa elementima folklora i tradicionalizma počinje suludom idejom momka koji želi da se useli kod devojke. Da bi dobio tu čast mora da smakne njenog oca.

CORPUS CHRISTI (BOZE CIALO)

Priča Danijela koji želi da postane sveštenik posle religijskog prosvetljenja ne ide baš očekivanim hrišćanskim tokom. Njegova mračna kriminogena prošlost nema nameru da ga tek tako lako prepusti božijim rukama.

The Half of It

Još jedna tinejdž Netflix drama koja je odnela veliki broj pohvala. Bazičan narativ o štreberki koju angažuje srednjoškolski duduk da mu pomogne kako bi osvojio devojku ima više od jednog keca u rukavu do finala.

EXTRA ORDINARY

Britanska satirična komedija o ljudima sa natprirodnim moćima, vrlo očekivano, uzima komični britanski volan i vozi publiku sve do kraja.

SAINT FRANCES

Komedija i drama koja je dobila najveći broj nagrada početkom godine na filmskim festivalima i koji je kritika nazvala idealnim štivom za beg iz trenutne pandemije.

DRIVEWAYS

Driveways sa trenutno najvišim ocenama kritike proglašen je najboljim filmom u prvoj polovini godine koji cepa srce.

 

Top 10 knjiga za poklon

Knjiga kao poklon uvek zvuči prikladno za diplomiranje, rođendan, godišnjicu ili neki drugi povod. Međutim, granica izmedju nekreativnog i inspirativnog poklona je tanka. Kome se drugom obratiti za savet nego kolegama sa Filološkog fakulteta koji knjige ne samo da čitaju već ih svakodnevno prožimaju. Prema tome, navesti top 10 poklon knjiga nije problem za nas.

#1 ‚‚Norveška šuma’’ Haruki Murakami

Knjiga opisuje život mladih u Japanu šezdesetih godina na raelan gotovo ogoljen način, bez epiteta, bez ublažavanja i ulepšavanja. Sa svakom novom stranicom bicete srećni, ljuti, razneženi, tužni, ali jedno je sigurno necete biti razočarani. Pustite Bitlse, napravite čaj i saznajte zašto je ovo najčitaniji roman Japanskih studenata.

#2 ‚‚Sitničarnica kod srećne ruke’’ Goran Petrović

Ukoliko je poklon namenjen nekom ko zaista mnogo čita ova knjiga je sjajan uvod u jednu potpuno novu dimenziju kreativnosti gde je sam čin čitanja kreativniji od pisanja. Knjiga je zapravo portal u arkadijski svet mašte gde ćete se sresti sa ljubiteljima istog štiva koji istovremeno čitaju iste stranice.

#3 ‚‚Slika Dorijana Greja’’ Oskar Vajld

Radoznalost je ubila mačku. Pročitajte roman u kojem je egoizam opasniji od radoznalosti.

#4 ‚‚Ruski prozor’’ Dragan Velikić

Malogradjanksi prikaz života obojen ironijom. Sam roman je zanimljive kompozicije, naime, sastoji se iz tri asimetrična dela. Ovo je jedan od onih romana u kojima svako može naći sebe. Velikić kao dvostruki dobitnik Ninove nagrade svakako je pravi izbor čak i za sofisticiranije čitaoce. 

#5 ‚‚Vukodav’’ Marija Semjonova

Ukoliko tražite je osoba za koju tražite poklon strastveni ljubitelj epske fantastike možda je ovo pravi izbor za Vas! Gospodar prstenova na staroslovenski način. Vešt ratnik iz roda Sivog Psa, vaspitan da čini samo dobro, kreće u osvetu! Radnja je jako dinamična, klupko se odmotava sa svakom novom stranicom, tako da ova knjiga povlači sa sobom VAŽNO UPOZORENJE: Ne poklanjati u ispitnom roku!

#6 ‚‚Sto godina samoće’’ Gabrijel Garsija Markes

Ukoliko želite da ispitate krajnje granice mašte, ova knjiga je pravi izbor. Moderna bajka o usponu i padu, ljubavi i mržnji, ratu i miru, mitu i stvarnosti. Pisac će vas provesti kroz mitski grad Makondo tokom sto godina sa sedam generacija porodice Buendija.

#7 ‚‚Crno u koloru’’ Srdjan Vučinić i Vladan Matijević

Za ljubitelje filma koji cene kvalitet TV sadržaja iznad svega. Sadržaj naglašava mogućnost izbora i raznovrsnost televizijske šeme. Naspram prizemnih rijalitija i takve vrste zabave stavlja adaptiran gogoljevski humor, okupivši velika ime srpske kinematografije.

#8 ‚‚Čarobni breg’’ Tomas Man

Kako se jedna poseta sanatorijumu završila sedmogodišnjim ostankom i borbom za definisanje istine. Hans Kastorp neprestano boru za neki viši život i ostvarivost savršene i čiste ljubavi.

#9 ,‚Mali Princ’’ Antoan de Sent Egziperi

Egziperi, koji je po zanimanju pilot, će vas, već na prvo čitanje, vinuti u marginalni prostor izmedju realnosti i mašte, zatim će vas vratiti godinama unazad u doba najnaivnijih želja i poimanja sveta. Knjiga koja u ljudima budi decu, a u deci ljude.

#10 ,‚Tako je govorio Zaratustra’’ Fridrih Niče

Najčitanije i najosporavanije filozofsko delo u XX veku. Govori o šamanu koji silazi sa svoje planine u cilju razmene mudrosti i iskustva sa narodom u podnožju.  Najbolje je citirati samog autora: Knjiga za svakog i ni za koga.

PSIHOPATOLOGIJA KROZ FILM: TOP 10 FILMOVA O MENTALNIM POREMEĆAJIMA

Mentalni poremećaji su česta tema u filmovima. Ponekad se čini da je teže pronaći film čija tema nije usko povazana sa psihopatologijom. U očima režisera i dramaturga psihopatologija, kao da predstavlja neiscrpan izvor inspiracije. Iako sam svesna da svaki pokušaj pravljenja top liste filmova ostaje prilično subjektivan i neprimenljiv, nadam se da će ovaj tekst služiti kao dobra preporuka za čitaoce koje zanimaju teme psihologije i filma.

10. Dobro da bolje ne može biti, 1997.  (Režija: Džejms L. Bruks, Uloge: Džek Nikolson, Helen Hant)

Dobro da bolje ne može biti je romantična komedija koja opisuje romansu koja se javlja između pisca i mizantropa Melvina i samohrane majke i konobarice Kerol. Melvin pati od opsesivno kompulsivnog poremećaja – vrste neurotičnog poremećaja karakterisanog opsesivnim mislima i prisilnim radnjama (zadacima ili ritualima) koji se izvode radi smanjenja anksioznosti. U filmu, Melvin ima svakodnevne nepromenljive rituale (uvek doručkuje na istom mestu, oterećen je održavanjem higijene, prilikom izlaska iz stana, ima ritual preskakanja stepenika određen broj puta isl.) Radnja filma se odnosi na ljubavnu priču koja utiče na Melvina da prevazilazi svoj poremećaj i nauči da ostvari bliskost sa ljudima.

 

9. Borilački klub, 1996. (Režija: Dejvid Finčer, Uloge: Edvard Norton, Bred Pit)

Film prikazuje neimenovanog usamljenog tridesetogodišnjeg karijeristu koji na poslovnom putu upoznaje Tajlera, intrigantnog muškarca sa kojim ostvaruje nekonvencionalno prijateljstvo i osniva “borilački klub”, organizaciju namenjenu isključivo muškarcima koje im daje slobodu da ispolje agresiju kroz tuče jednih sa drugima. Protagonista filma pati od više mentalnih poremećaja od kojih se na samom početku filma na veran način prikazuje hronična insomnija. Ljudi koji pate od insomnije imaju teškoće sa spavanjem – bilo da zaspu, bilo da održe san. Kao posledica ovoga, dolazi do velike psihofizičke iscrpljenosti koja može biti pogodno tlo za dalji razvoj psihopatologije, kao što je u ovom filmu slučaj. Kako jedan gledalac zaključuje: “Priča o agresiji, muškarcima, anarhiji i ludilu”.

 

8. Memento, 2000. (Režija: Kristofer Nolan, Uloge: Gaj Pirs)

Memento je klasičan noar psihološki triler koji prati priču Leonarda, muškarca koji pokušava da pronađe ubicu svoje žene i osveti njenu smrt. Međutim, protagonista prati od anterogradne amnezije: to je poremećaj karakterisan nemogućnošću prebacivanja podataka iz kratkoročne u dugoročnu memoriju. Drugim rečima, osoba koja pati od ovog poremećaja ne može da pamti i uči nove podatke. Leonard se bori protiv ove smetnje na taj način što vodi uredan sistem beleški , a najbitnije podatke tetovira po svom telu.

 

 

7.Rekvijem za snove, 2000. (Režija: Daren Aronofski, Uloge: Elen Barstin, Džered Leto, Dženifer Koneli)

Ovaj film prati priče Sare, žene koja usled želje da izgubi kilažu počinje da koristi anfetaminske pilule , njenog sina Tajrona i njegove devojke Marion, koji su heroinski zavisnici upleteni u lanac trgovine narkoticima. U filmu su prikazani simptomi zloupotrebe supstanci (usled dosledne upotrebe narkotika dolazi do disfunkcionalnosti i nesposobnosti osobe da radi, ostvaruje normalne interpersonalne odnose, izlazi u susret obavezama isl.) i zavisnosti od supstance (usled dosledne uporebe narkotika javlja se kompulsivna prinuda da se sa upotrebom nastavi i apstinencijalna kriza u slučaju prestanka). Rekvijem za snove je veoma realističan prikaz toga kako narkomanija može uticati na psihološko i fizičko zdravlje, na socijalni život i odnose osobe sa zakonom.

 

6. Meri i Maks, 2009. (Režija: Adam Eliot)

Meri i Meks je animirana crna komedija koja opisuje prijateljstvo preko pera između Meri Dejzi Dinkl, usamljene devojčice iz australijske disfunkcionalne porodice i Maksa Džerija Horovica, sredovečnog osobenjaka iz Njujorka. Iako film obrađuje brojne mentalne poremećaje (alkoholizam i kleptomaniju Merine majke, agorafibiju njenog komšije, i njenu depresiju), ključni momenat je Aspergerov sindrom koji ima Maks. Ovo je sindrom iz spektra autističnih poremećaja, odlikovan očuvanom inteligencijom, ali velikom fizičkom nespretnošću, nedostatkom empatije i razumevanja za ljude, nedostatkom verbalne komunikacije i teškim ostvarivanjem odnosa sa drugima. Osim što je jedan od boljih “psihijatrijskih užbenika” u kinematografiji, ovaj film je i velika škola o destigmatizaciji mentalnog poremećaja i bezuslovnom prihvatanju ljudi.

 

 

5. Američki psiho, 2000. (Režija: Meri Heron, Uloge: Kristijan Bejl)

Američki psiho je psihološki triler i satirična crna komedija koja prati život Patrika Bejtmena, mladog I bogatog investicionog bankara sa Menhetna. Patrik vodi dvostruki život: osim što uživa u svom poslu, luksuzu i prefinjenom ukusu za skupe stvari i muziku, on uživa i u ubijanju ljudi. Međutim, iako je glavna teza filma sociopatija, smatram da se često nepravedno previđa narcisoidni poremećaj ličnosti koji je srž Patrikovog lika. Narcisoidni poremećaj zasnovan je na uverenju osobe o sopstvenoj superiornosti u odnosu na druge i  nesposobnošću da se drugi ljudi tretiraju kao sebi ravni. Narcis misli da je inteligentniji, vredniji, kvalitetniji ili sposobniji od ostalih. Neki smatraju da je osnova narcisoidnog poremećaja zapravo duboka lična nesigurnost na koju je nakalemljeno veštačko i nezdravo samopouzdanje. Tako je Patriku svaki dokaz spoljnog sveta da postoji kvalitet iznad njega okidač za neljudski zločin. U filmu je to slikovito I duhovito prikazano scenom gde Patrik doživljava napad besa i zavisti zato što njegov kolega ima “bolju” vizit kartu.

 

4. Obični ljudi,1980. (Režija: Robert Redford, Uloge: Donald Saterlend, Meri Tajler Mur, Timoti Haton)

Ovo je priča o porodici Džeret koja prolazi kroz proces oporavka od gubitka svog najmlađeg člana u jednoj nesreći i pokušaja ubistva Konarda, starijeg sina nakon toga. Film dobro oslikava dinamiku odnosa između majke koja poriče problem i ogorčena je što njena porodica više nije savršena, sina koji ima osećaj krivice i posustaje sa svojim redovnim aktivnostima i društvenim životom,  i oca koji pokušava da izbalansira između njih dvoje. Konard pati od depresije. Depresija je poremećaj raspoloženja, neretko izazvana stvarnim uzrokom, ali praćena pre svega tužnim raspoloženjima, gubitkom volje, poremećajem apetita i spavanja, i tendencijom ka pesimističnom razmišljanju. Ono što ovaj film izdvaja od ostalih navedenih na ovoj listi jeste verno prikazan proces psihoterapije i oporavka od mentalne bolesti.

 

3. Paklena pomorandža, 1971. (Režija: Stenli Kjubrik, Uloge: Majkl Mek Daul)

Paklena pomorandža je futuristička priča smeštena u Londonu koja prati Aleksa i njegovu družinu kroz njihov svakodnevni život koji se manje-više svodi na nasilje, delinkvenciju, zloupotrebu narkotika i mučenje ljudi. Kao odgovor društvenog sistema na svoje prestupe, Aleks dobija snažnu averzivnu terapiju gde se izlaže scenama nasilja, dok trpi snažne fizičke bolove. Međutim, kako se radnja filma nastavlja, ispostavlja se da Aleks ne odgovara društvu ni “izlečen”. Osim što je film parodija na psihijatriju i socio – ekonomski sistem Engleske u tom vremenu, on je i priča o psihopatologiji: Aleks ima antisocijalni poremećaj ličnosti. To je poremećaj u kom pojedinac nema sposobnost da se poveže sa društvenim normama, nema osećaj empatije sa drugim ljudima ili osećaj griže savesti za bilo šta. Ovakva osoba sklona je laganju, lažnom predstavljanju i delinkvenciji.

 

2. Blistavi um, 2001. (Režija: Ron Hauard, Uloge: Rasel Krou, Dženifer Koneli)

Bilistavi um je film snimljen po životnoj priči Džona Neša, velikog matematičara i dobitnika Nobelove nagrade. Radnja filma počinje u trenutku njegovog dolaska na koledž i prati ga do duboke starosti. Kroz film se otkriva da Džon pati od paranoindne shizofrenije. On tokom dugogodišnjeg perioda ima halucinacije i sumanutosti, verujući da je kontaktiran za saradnju od strane Američkog ministarstva odbrane za pomoć u dešifrovanju sovjetskih kodiranih poruka, a zatim da ga ti isti saradnici progone. Osim zbog realnog prikaza ove bolesti, film takođe daje dobar osvrt na psihijatrijske metode lečenja i pokreće pitanje njihove etičnosti. Na kraju, najuzbudljiviji i najdirljiviji momenat samog filma predstavlja Džonov uspeh da samostalno, bez lekova, prevaziđe svoju bolest, što je retkost na nivou statističke greške i predstavlja jedan od najvećih ljudskih poduhvata za koje psihijatrija danas zna.

 

 1. Doni Darko, 2001. (Režija: Ričard Keli, Uloge: Džejk Gilenhal)

Doni Darko je problematičan tinejdžer sa istorijom mentalne bolesti koji jednog dana uspeva da izbegne tragičnu nesreću tako što ga halucinacija zelenog zeca izvlači iz kuće neposredno pre nego što polomljeni motor aviona pada tačno u njegovu sobu. U narednom periodu, Doni pokazuje simptome psihotičnog poremećaja – halucinira zelenog zeca sa kojim komunicira i koji mu naređuje da čini “lose stvari”, kao što su da poplavi školu ili spali kuću svog “duhovnog neprijatelja”. Film prati i psihoterapeutski proces lečenja i prikazuje intenzivne scene hipnoze. Iako kraj filma otkriva potpuno drugačiju poentu, gledalac može steći dobru sliku o tome kako izgledaju simptomi paranoidne shizofrenije, što je i dijagnoza koju Doni dobija od svog terapeuta.     

 

Top 10: Filmovi & psihologija

 U nastavku sledi 10 filmova u čijoj strukturi se itekako nalaze psihološki pojmovi. (Filmovi nisu poređani po nekom posebnom rasporedu.)

1. “Paklena pomorandža” (1971)

Režija: Stenli Kjubrik; Glavne uloge: Malkolm MekDauel, Patrik Mejdži, Majkl Bejts

Opis filma: Radnja “Paklene pomorandže”, Kjubrikovog klasika iz sedamdesetih godina prošlog veka, smeštena je u budućnost, a priča prati glavnog junaka Aleksa, nasilnog delinkventa koji, sa svojom družinom, čini stvari koje su mu zabavne, a koje često povređuju druge ljude. Nakon što biva uhvaćen od strane policije, odlučuje da se priključi programu za suzbijanje nasilničkog ponašanja. Mislivši da će na ovaj način uspeti da se izvuče i izađe na slobodu ranije, Aleks biva podvrgnut ekstremnim eksperimentima čiji cilj je bio da ga spreče da se i dalje ponaša na isti način. Eksperiment se, nakon nekog vremena, proglašava uspešnim, a Aleks – izlečenim.

Psihoaspekt: Kada se pojavila, “Paklena pomorandža” izazvala je salve burnih reakcija. Kontroverzan i ekstremno nasilan film, postavljao je pitanja na koje društvo nije bilo spremno da odgovori (ništa manje niti više nego što je spremno danas), a ovaj film upravo postavlja takva pitanja. Može li se nečovečnim metodama i eksperimentima boriti protiv nečovečnog ponašanja? Mladi Aleks, tinejdžer, pokazuje izrazito psihopatske crte i na prvi pogled takvo ponašanje u gledaocu trebalo bi da izaziva gnušanje. Ali, Kjubrik se pobrinuo za to da bude baš suprotno! Iako ekstremno nasilan, Aleks je neko sa kim možemo da saosećamo i ko nas svojim šarmom kupuje, a scene nasilja toliko su sirove da izazivaju pravu buru emocija kod gledalaca – kako je moguće da nam se neko dopada, a da smo istovremeno kompletno zgroženi onime što čini i u čemu, da bude još gore, i te kako uživa?! Da li nam se više dopada izlečeni Aleks, pitom, pa i suicidalan, ali ispravnog ponašanja ili vragolasti delinkvent, nasilan ali lukav i šarmantan? Kako je moguće da gajimo simpatije prema psihopati čija nedela gledamo? Kad se postave ova pitanja, nije čudno zašto je “Paklena pomorandža” udarila šamar jednodimenzionalnom poimanju delinkvencije, nasilja i kazni koje društvo spremno za iste izriče.

2. “Kad jaganjci utihnu” (1991)

Režija: Džonatan Dem; Glavne uloge: Entoni Hopkins, Džodi Foster, Ted Lavin

Opis filma: Mlada FBI agentkinja Klaris Starling sa svojim kolegama radi na slučaju serijskog ubice koji brutalno ubija i sakati žene. Kako bi dobio više informacija o ubici, tim koji radi na ovoj istrazi odlučuje da sarađuje sa Hanibalom Lektorom, takođe serijskim ubicom i kanibalom koji je nekada bio uvaženi psihijatar, a sada je na izdržavanju doživotne zatvorske kazne. Tako otpočinje kompleksna psihološka igra između izuzetno inteligentnog psihopate i mlade, ali visprene FBI agentkinje. Lik Hanibala Lektora svideo se fanovima do te mere da je kasnije snimljeno nekoliko nastavaka koji nam otkrivaju njegovu istoriju na dubljem nivou nego inicijalni film.

Psihoaspekt: Lik Hanibala Lektora je ilustrativan primer antisocijalnog poremećaja ličnosti. Jasno je da antisocijalni poremećaj ličnosti ne implicira nužno brutalnost na nivou kanibalizma, a ni visoku inteligenciju, ali Hanibal Lektor se svojom oštroumnošću, snalažljivošću i smirenošću dopao ogromnom delu publike. Ova uloga ser Entoni Hopkinsa na odličan način je predstavila zavodljivu masku antisocijalnog poremećaja ličnosti, iza koje može da se krije brutalnost nezamisliva velikom delu čovečanstva. Ovo je još jedan filmski psihopata koji je pokupio simpatije publike. Takođe, u filmu upoznajemo još jednog serijskog ubicu na čijem hvatanju radi FBI tim, a koji nas, pored svireposti, upoznaje i sa poremećajem seksualnog identiteta čija eskalacija je zapravo deo glavnog plota ovog filma. Ono što je interesantno jeste to da je lik “Bafalo Bila”, odnosno Džejm Gamba zasnovan na istom ubici kao i lik Normana Bejtsa iz “Psiha” o kome će biti više reči u nastavku.

3. “Kum” (1972)

Režija: Frensis Ford Kopola; Glavne uloge: Marlon Brando, Al Paćino, Ričard S. Kastelano, Džejms Kan, Robert Duval

Opis filma: Kultni fim, po mnogima najbolji svih vremena, prati priču o Korleone porodici koja je na najvišem vrhu njujorške mafijaške hijerarhije. U prvom delu, glava porodice don Vito Korleone je na meti svojih protivnika, te mora što pre pronaći naslednika koji će nastaviti porodični biznis, jer je mafijaški rat samo pitanje vremena, a i njegov život visi o koncu. Pozicija naslednika “Kuma”, spletom okolnosti i srčanosti, na kraju pripada njegovom sinu Majklu, koji u početku ne želi da krene stopama svog oca. Ipak, on prihvata ovu, u tim krugovima časnu i za život opasnu ulogu, a vremena za Korleone porodicu postaju sve teža. Sve peripetije koje prate Majkla i ostatak porodice prikazane su u još dva nastavka filma.

Psihoaspekt: Kao dominantan obrazac ponašanja u ovom romantizovanom prikazu njujorške, odnosno sicilijanske mafije nameće se antisocijalnost kao ultimativna vrednost čitavog jednog miljea. Povezanost između kriminalnog ponašanja i crta antisocijalnosti već je odavno poznata, ali u “Kumu” imamo prilike da vidimo i porodičnu dinamiku, odnosno modelovanje kroz odrastanje u porodici koja se bavi kriminalnim poslovima. Upravo takva porodična dinamika je od glavnog junaka Majkla, čoveka sa principima i drugačijim sistemom vrednosti, napravila antiheroja. Ovde je reč o kontradiktornim vrednostima čitavog jednog sveta u kome vladaju nasilje, borba za prevlast, osveta, pretnje i ucene i u kojoj su tradicionalne porodične vrednosti zapravo zloupotrebljene i pomešane sa nemilosrdnošću koja je sastavni deo mafije. Tako u “Kumu” možemo videti ljude koji cene i čuvaju porodične vrednosti, odani su i verni svojim korenima, ali kada je u pitanju razračunavanje sa neprijateljima, onda se bilo koji trag humanosti gubi i tada upoznajemo pravu stranu mafije. Upravo ovaj princip otelotvoren je u kultnoj sceni na krštenju Koninog sina, dok se istovremeno odvija krvav obračun sa drugim donovima. “Kum” na brilijantan način demonstrira koliko zapravo može biti tanka granica između pravog heroja i antiheroja, ali nam isto tako pokazuje da ništa nije crno niti belo; niko nije samo heroj ili njegov opozit. Upravo zato je i teško sa gnušanjem posmatrati Majklove ekstremne mere obračunavanja sa protivnicima, a stvar se dodatno komplikuje kada uvidimo da je ovde brutalnost u nekim situacijama zapravo sredstvo za preživljavanje u svetu u kome su pravila nemilosrdna i opstaju samo oni koji su neustrašivi.

4. “Let iznad kukavičjeg gnezda” (1975)

Režija: Miloš Forman; Glavne uloge: Džek Nikolson, Luis Flečer, Majkl Berimen

Opis filma: R.P. MekMarfi, poznat i po nadimku Mek, je kriminalac poslat na psihijatrijsku evaluaciju. Iako u njegovom ponašanju ne postoje elementi mentalne psihopatologije, Mek ostaje u psihijatrijskoj instituciji, nadajući se da će na taj način provesti svoju zatvorsku kaznu u mirnijem okruženju. Međutim, njegove planove sabotira stroga i diktatorski nastrojena medicinska sestra Mildred Račd, koja ne želi da ima neposlušne pacijente, baš kakav MekMarfi jeste, a svoju neposlušnost preti da prenese i na druge pacijente. Ovo je sjajna priča o represiji, institucionalizaciji, neposlušnosti i prijateljstvu.

Psihoaspekt: “U Rimu budi Rimljanin”, princip je kojim se nije lako baš uvek rukovoditi. Jer, iako hospitalizovan, R.P. MekMarfi zapravo nema nijedan psihološki poremećaj, a tretiran je kao da ima šizofreniju, metodama koje su danas nečuvene i zabranjene zbog svojih ekstremnosti i nehumanosti. Ovaj film obiluje prikazom brojnih poremećaja, ali i klime koja vlada u ovoj psihijatrijskoj ustanovi, kao i toga šta se može desiti pojedincu koji se prosto ne uklapa u socijalno okruženje u kome se nalazi. Sa jedne strane, imamo prikaz represije koju sprovodi sestra Račd, a sa druge duh slobode koju donosi MekMarfi, koji se po inerciji ljudima u ovakvim institucijama nemarom u potpunosti odriče. Kroz eskalaciju događaja, predstavljeno je na koji način često završavaju pojedinci koji se usprotive diktatorskom sistemu na ma kom nivou, a dobro je pitanje do koje mere ovaj film predstavlja metaforu za društvo u celini i kako završe oni koji ne posustaju od svojih neposlušnih poriva u sistemu koji takve težnje ne toleriše.

5. “Forest Gamp” (1994)

Režija: Robert Zemekis; Glavne uloge: Tom Henks, Robin Rajt, Geri Sinajs, Seli Fild

Opis filma: “Forest Gamp” je priča o istoimenom dečaku čije odrastanje pratimo kroz film, koji je ometen u razvoju. Tako upoznajemo Foresta od njegovog detinjstva, prve dečačke simpatije Dženi, pa sve do rata u Vijetnamu i mnogobrojnih istorijskih događaja u kojima je, pukom slučajnošću, učestvovao. Tako se detaljno upoznajemo sa njegovim principima i ponašanjem, a njegove reakcije često nas ostavljaju bez teksta.

Psihoaspekt: Priča o Forestu Gampu na dirljiv način nudi uvid u svet i neobičan život glavnog junaka ovog filma. Forest je nedovoljno mentalno razvijen, ali njegovo rezonovanje i ponašanje tokom filma vođeno je dobrodušnošću, posvećenošću i iskrenom brigom za druge ljude. Na taj način, gledaoce tera da se zapitaju da li je inteligencija, kao što se obično misli, zaista najvažniji kvalitet, koji nam može obezbediti ispunjen život. Forest Gamp nudi neke druge vrednosti od onih koje obično smatramo ključnim i na taj način podseća nas da se “pamet” i te kako može kompenzovati dobrim srcem, što je princip koji nikako ne važi obrnuto (a neki od pomenutih filmskih junaka nas u to i te kako uveravaju).

 

6. “Psiho” (1960)

Režija: Alfred Hičkok; Glavne uloge: Entoni Perkins, Džanet Li, Vira Majls

Opis: Čuveni Hičkokov film iz šezdesetih godina prošlog veka prikazuje nam sudbinu Merion Krejn, koja krade novac od svog klijenta i odlučuje da započne novi život. Bežeći iz grada, postaje umorna i paranoična, pa odlučuje da se odmori u “Bejts” motelu, koji vodi Norman Bejts, ni ne sluteći da će je ova odluka koštati života. Tokom potrage za Merion iskrsnuće mnoge neobične stvari vezane za povučenog ali ljubaznog Bejtsa. Ono što najviše uznemirava u vezi sa ovim Hičkokovim remek-delom jeste činjenica da je lik Normana Bejtsa zasnovan na pravom ubici Edu Ginu iz Viskonsina.

Psihoaspekt: Na osnovu samog naslova ovog filma moguće je pretpostaviti da u njemu ima zanimljivog štiva za sve ljubitelje psihologije, ali i horora. “Psiho” je fantastičan primer kako može da izgleda spoj ove dve stvari. Najpre se upoznajemo sa Merion, koja je umorna od lažnih obećanja svog momka i posla koji ne voli, i koja, paranoično bežeći iz grada sa ukradenim novcem, traži utočište baš kod ekstremno poremećenog Bejtsa. Na prvi pogled sasvim običan, blago povučen momak, Bejts vrlo brzo otkriva da živi pod patronatom stroge i isključive majke koja mrzi žene. Nakon ubistva Merion, detaljnije upoznajemo Bejtsa, koji je vrlo domišljat kada treba prikriti tragove zločina “svoje majke”. U ovoj fazi jasno nam je da je Bejts ekstremno submisivan spram svoje majke, a na samom kraju filma saznajemo da je Bejtsovo stanje mnogo gore nego što se to na prvi pogled može videti: njegova majka je mrtva već godinama, on ju je ubio, a zatim “preuzimao” njen identitet po potrebi, istovremeno čuvajući njen leš u kući. Na kraju filma, Bejts doživljava potpunu dekompenzaciju i podvojena ličnost njegove majke ga “preuzima”, ostavljajući gledaoca u stanju blage užasnutosti i neverice. Ceo konzilijum psihijatara bio bi potreban da bi se Bejtsu dala dijagnoza! Šizofrenija? Nekrofilija? Poremećaj višestruke ličnosti? Zavisni poremećaj ličnosti? Antisocijalni poremećaj ličnosti? Potpuno je nemoguće opredeliti se za samo jedan!

7. “Blistavi um” (2001)

Režija: Ron Hauard; Glavne uloge: Rasel Krou, Ed Heris, Dženifer Koneli

Opis filma: Ovaj film prati životu priču izuzetno nadarenog matematičara Džona Neša, koji i danas živi u Nju Džerziju. Neš, koga u filmu igra Rasel Krou, tokom studiranja sprijateljuje se sa Čarlsom, a njegova genijalnost vrlo brzo biva prepoznata od strane tadašnjih naučnih krugova, ali i američke vlade koja mu šalje zadatke traženja šifrovanih poruka u novinama. Ubrzo saznajemo da su veliki deo Nešovog sveta zapravo halucinacije, nastale usled paranoidne šizofrenije. Nakon mučnog psihijatrijskog tretmana koji je u potpunosti onemogućio njegov intelektualni rad, Neš odlučuje da se sam izbori sa svojim halucinacijama, a koliko mu to uspeva, dovoljno govori činjenica da je za svoj kasniji rad dobio Nobelovu nagradu.

Psihoaspekt: Pored toga što prati stvarnu životnu priču istoimenog slavnog matematičara, ovaj film je, sa psihijatrijske tačke gledišta, izuzetno kontroverzan, najviše iz razloga što se opravdano postavlja pitanje da li je zaista moguće, pri psihotičnom poremećaju kakav je šizofrenija, svoje simptome svojevoljno držati pod kontrolom. Dalje, ako uspe da se otrgne igrama sa preplitanjem realnosti i psihotične fantazije koje mu priređuje sopstveni um, da li to znači da je izlečen ili da bolest samo “miruje”? Stvarni Neš je u više navrata govorio da od 1970. godine nije uzimao nikakve lekove, što ponovo otvara sve prisutniju kontroverzu o opravdanosti, odnosno nužnosti psihofarmaka u lečenju ove bolesti. Pored borbe jednog čoveka da umom nadvlada bolest, u ovom filmu vidimo preplitanje realnosti i sveta iluzija, kao i pobedu stvaralaštva nad bolešću i predajom. Kolika je snaga duha onda kada se realnost i halucijacije prožimaju – jedan od odgovora nudi ova dirljiva biografska priča, a na gledaoca deluje i tako da se posrami zbog svih svojih mogućih izgovora koje koristi i zbog kojih posustaje pred životnim teškoćama na koje može uticati.

8. “Borilački klub” (1999)

Režija: Dejvid Finčer; Glavne uloge: Edvard Norton, Bred Pit, Helena Bonam Karter

Opis: Narator (Edvard Norton) umoran je od svog praznog života kome, čak i mimo njegove volje, upravljaju konzumeristički porivi. Ubrzo upoznaje dve zanimljive osobe – Marlu Singer, neprilagođenu mladu ženu koju sreće na mnogobrojnim grupama podrške za razna oboljenja kojima oboje prisustvuju i Tajlera Drdena, ekscentrika koji naratoru otkriva čitav novi svet neposlušnosti i odstupanja od ustaljenih šablona življenja od kojih je naš narator umoran. Njih dvojica otpočinju neobičnu inicijativu organizovanja borilačkih klubova u kojima muškarci mogu da ispolje svoju agresiju, a ova ideja proširuje se na čitav projekat čija je svrha sabotaža onih institucija koje ovaj neobičan dvojac vidi kao reprezente konzumerističkog društva, sve dok ne dođe do raskola između njih dvojice čiji je glavni uzrok Tajlerova ekstremnost u sprovođenju zajedničkih ciljeva…

Psihoaspekt: Kada vam postane jasno u čemu je “caka” sa ovim filmom, shvatite da je izuzetno slojevit i da nosi snažnu poruku koja vas ne može ostaviti ravnodušnim. U celini, “Borilački klub” je kritika savremenog društva koje, baveći se trivijalijama poput nove zelene sofe, ne obraća pažnju na stvari od daleko većeg značaja – koliko smo zapravo srećni u svemu tome i možemo li osećaj ispunjenosti kupiti i uskladiti da se slaže sa zelenom sofom? Na nivou pojedinca, ovo je priča o revoltu koji je toliko snažan i sveprožimajuć da dovodi do disocijativnog rascepa identiteta – stvaranjem novog koji će biti sve ono što mi nismo, a želimo biti. Ovo je ujedno priča i o prijateljstvu, borbi za ideale, opravdanom pozivanju na neposlušnost, ljubavi između neprilagođenih ljudi, u kojoj je neprilagođenost zapravo zdrav odgovor na društvo i ono što ono propagira kroz svoje vrednosti, odnosno nedostatak istih. “Borilački klub” omiljeni je film svih onih koji u sebi nose dozu bunta i koji imaju svog Tajlera Drdena koga bi želeli ponekad da puste napolje da se zabavlja… kad za to ne bi morali da preuzmu odgovornost.

9. “Stanar” (1976)

Režija: Roman Polanski; Glavne uloge: Roman Polanski, Melvin Daglas, Izabel Ađani, Roman Butelj

Opis: Trelkovski, koga u ovom filmu igra Roman Polanski, povučeni činovnik, pronalazi stan i ubrzo se upoznaje sa istorijom devojke koja je tu živela pre njega. Simon Šul, prethodna stanarka, nalazi se u komi kao posledica pokušaja samoubistva koji je nameravala da izvrši skokom sa prozora stana u kome sada živi Trelkovski. On ubrzo postaje opsednut njenom pričom, a njegovom stanju doprinosi neobičan i ekstremno neprijateljski nastrojen komšiluk, čime Trelkovski postaje u opasnosti da završi kao prethodna stanarka Simon…

Psihoaspekt: Ovaj psihološki uznemiravajuć film nudi fluidne granice između realnosti i uobrazilje glavnog junaka do te mere da može biti dvoznačno određen: kao horor film sa nadrealnim elementima ili kao priča o čoveku sa paranoidnom šizofrenijom. Polanski je gledaocu ostavio da se opredeli koja od dve verzije mu se više dopada. Jeziva, sumorna i realistična atmosfera čine da je na momente teško odupreti se utisku da Trelkovski zaista jeste zarobljen u komšiluku čudnih sklonosti, a njegovom stanju doprinosi sudbina Simon, nakon čije smrti Trelkovski postaje potpuno paranoidan i opsednut okolnostima pod kojima je izvršila suicid, do mere do koje u potpunosti preuzima njen identitet. Još jedna priča o pojedincu i uticaju koje okruženje može da ima po njega, uz nepostojanje jasnih odredbi da li je Trelkovski zaista duševno bolestan ili je njegovo stanje rezultat zavere komšija, što samo doprinosi osećaju neizvesnosti i nelagode koje ovo brilijantno ostvarenje izaziva u gledaocu. Slobodno ga pogledajte dva puta, jednom kao horor priču, a drugi put kao prikaz paranoidne psihoze/šizofrenije… Uzbuđenje neće biti umanjeno za ma koju se opciju opredelili.

10. “Crni labud” (2010)

Režija: Daren Aronofski; Glavne uloge: Natali Portman, Mila Kunis, Vinsent Kasel

Opis filma: Nina je ambiciozna balerina koja želi da po svaku cenu nastavi svoju karijeru, odnosno dobije ulogu u izvedbi “Crnog labuda”. Nevolja nastaje kada se u igri nađe i nova, talentovana balerina Lili koja u Ninin i ovako zbrkan život unosi još veću konfuziju. Nina živi sa zahtevnom i strogom majkom, a kroz film se upoznajemo sa njenom seksualnom i socijalnom nezrelošću; granica između onoga što se stvarno dešava i što je u Nininoj glavi tokom čitavog filma vrlo je fluidna.

Psihoaspekt: Upravo pomenuta nedefinisanost granice između realnosti i unutrašnjeg sveta junakinje čini ovaj film na prvi pogled konfuznim, ali ako se uzme u obzir njeno mentalno stanje, stvari postaju jasnije. Naime, pretpotstavlja se da glavna junakinja ovog filma boluje od psihoze. Ceo film je preplitanje halucinacija i realnosti, sa na momente zaista jezivim scenama, što ilustruje to kroz kolike patnje i mentalne distorzije prolazi osoba koja boluje od ove bolesti. Na prvi pogled teško je spojiti mladu balerinu koja na početku zapravo pokazuje neurotske crte, a sa eskalacijom priče, dolazi i do potpune prevlasti halucinacija nad realnošću. Jedno pitanje koje muči sve ljubitelje ovog filma je – da li je Ninina majka stvarna ili je još jedna od njenih halucinacija? Reditelj nam je ostavio da sami odaberemo koja verzija nam se više dopada. U filmu su izuzetno uočljive Ninina socijalna i seksualna nezrelost, a simbolika između uloga Belog i Crnog labuda zapravo reprezentuje borbu razuma i bolesti u unutrašnjem svetu glavne junakinje. Aronofski je, za razliku od Polanskog, bio isključiviji u tome na koji način se ovaj film treba interpretirati.

TRI NAJLEPŠA srpska LJUBAVNA romana bira MIHAJLO PANTIĆ

Upitan da izdvoji tri najlepša ljubavna romana naše književnosti, veliki literarni znalac i profesor Mihajlo Pantić kaže:

.

- U našoj vrhunskoj književnosti teško je naći knjigu koja je žanrovski čist ljubavni roman. A sa druge strane, bez ljubavne priče nema romana… I da ne razlažemo i ne objašnjavamo dalje. Tri najlepša ljubavna romana koja biramo ovom prilikom su:

"Seobe"

 

"Seobe" Miloša Crnjanskog (prva knjiga). Ljubavni trougao, dva brata i jedna žena, literarnom snagom velikog pisca zasenio je čak i burnu istoriju.

"Sudbina i komentari"

 

"Sudbina i komentari" Radoslava Petkovića. Čudesna ljubavna avantura u prigušenom, a uzbudljivom tkivu ove knjige na svoj način određuje i ljude i živote.

"Preljubnici"

 

"Preljubnici" Vide Ognjenović. Samo joj ime kaže. Književno snažno vivisecirano pitanje šta je uopšte preljuba, naglašava profesor Pantić.

Istovremeno engleski sajt "Buk beb" (Book bab), koji se bavi promovisanjem i prodajom novih i polovnih knjiga, organizovao je među svojim korisnicima anketu o tome koje ljubavne priče smatraju najboljim u anglosaksonskoj književnosti.

Najviše glasova je dobio roman Džejn Ostin "Gordost i predrasude", a jedna čitateljka je napisala "da može stalno iznova da čita tu knjigu, jer joj je prelepo opisano kako Elizabeta otkriva da se zaljubljuje u Darsija". Druga je pak navela da se "svaki put kad ponovo čita ovaj roman nervira pitajući se da li će njih dvoje konačno da se venčaju, iako već odavno zna da hoće"…

Među pet odabranih dela našlo se i delo "Tuđinka" (Outlander) Dajane Gabaldon, jer se širom sveta emituje televizijska serija snimljena na osnovu te knjige, zatim "Mostovi okruga Medison" Roberta Džejmsa Valera, prema kome je snimljen istoimeni film. Jedan čitalac je svoj glas obrazložio time da je prelepo napisana, da su likovi veoma upečatljivi i da muškarca može zaintrigirati pitanje da li će se dvoje ljubavnika naći na kraju. Na listi su i "Orkanski visovi" Emili Bronte "jer se radi o najlepšoj srceparajućoj ljubavnoj priči, jer svi sanjamo da ćemo naći srodnu dušu za partnera, makar kraj bio tragičan".

 

Volite psihološke trilere? 15 remek dela ovog žanra čiji se rasplet ne može naslutiti

Glavni junaci jakih karaktera, fenomenalna priča i tenzija koja se prožima od početka do kraja su samo deo onoga što čini psihotrilere tako dobrim filmovima. 

Foto: Imdb

Genijalnost režisera koji čine da se osećate delom filma i molite za živote protagonista, navodi da vas da razmišljate i željno iščekujete rasplet koji se ne može ni naslutiti.

Ovo su 15 najboljih psiholoških filmova. 

#15 Iščezla / Gone Girl (2014)

Iščezla je američki triler iz 2014. režisera Dejvida Finčera snimljen po motivima istoimenog romana Džilijan Flin, koja je ujedno i autorka filmskog scenarija.

Radnja prati Nika Dana koji nakon nestanka svoje supruge Ejmi postaje glavni osumnjičeni za njeno ubistvo i pokušava da dokaže svoju nevinost.

U filmu nastupaju Ben Aflek, Rozamund Pajk, Nil Patrik Haris, Tajler Peri i Kari Kun.

#14 Igra / The Game (1997)

Igra je američki igrani film snimljen 1997. u režiji Dejvida Finčera.

Po žanru je psihološki triler, a protagonist, čiji lik tumači Majkl Daglas, je bogati, ali životnom rutinom nezadovoljni, investicioni bankar koji za rođendan dobija učešće u neobičnoj igri koju organizuje tajanstvena kompanija. 

#13 Taksista / Taxi Driver (1976)

Taksista je američki film iz 1976. u režiji Martina Skorsezea snimljen po scenariju Pola Šrejdera.

Radnja se odvija u Njujorku po završetku Vijetnamskog rata i prati psihički nestabilnog ratnog veterana, bivšeg marinca, Trejvisa Bejkla koji vozi taksi u noćnoj smeni zato što ne može da spava. 

#12 Psiho / Psycho (1960)

Psiho je američki psihološki triler iz 1960. u režiji Alfreda Hičkoka po scenariju Džozefa Stefana.

Scenario je adaptacija istoimenog romana Roberta Bloka o zločinima serijskog ubice Eda Gina iz Viskonsina.

#11 Zatvoreno ostrvo / Shutter Island (2010)

Zatvoreno ostrvo je psihološki triler Martina Skorsezea iz 2010. sa Leonardom Dikapriom u glavnoj ulozi.

Film je snimljen po istoimenom romanu Denisa Lehejna. Dvojica američkih šerifa, Tedi Danijels (Leonardo Dikaprio) i Čak Ojl (Mark Rafalo), odlaze 1954. u bolnicu Ešklif na jednom izolovanom ostrvu blizu Masačusetsa sa zadatkom da istraže slučaj Rejčel Solando (Emili Mortimer), pacijentkinje koja je nestala iz zatvorene sobe. 

#10 Nesanica / Insomnia (1997)

Nesanica je norveški triler Erika Skjoldbjerga iz 1997. godine. U norveškom gradiću gde sunce nikada ne zalaci, policijski detektiv radi na slučaju misterioznog ubistva.

Film je inspirisao holivudski rimejk snimljen 2002. godine.

#9 Mašinista / The Machinist (2004)

Mašinista prati Trevora Reznika (Kristijan Bejl) koji radi kao mašinista u jednoj fabrici u proizvodnji.

On pati od hronične insomnije, što kao za svoju posledicu ima njegovo ne spavanju od godinu dana.

Ovakav poremećaj utiče na masovan gubitak kilaže našeg junaka, kao i delirijum koji ga snalazi, ne uspevajući više da razlikuje šta je stvarno a šta ne.

#8 Jakovove merdevine / Jacob's ladder (1990)

<span data-mce-type="bookmark" style="display: inline-block; width: 0px; overflow: hidden; line-height: 0;" class="mce_SELRES_start"></span>

Jakovove merdevine jes američki psihološki horor film iz 1990. koji je režirao Adrian Lin.

U filmu glume Tim Robins, Elizabet Penja i Deni Ajeljo.

Protagonista filma, Jakov, veteran je Vijetnamskog rata čija iskustva pre i za vreme rata dovode do neobičnih, fragmentarnih i bizarnih halucinacija koje ga i dalje proganjaju.

Kako se njegovo iskustvo pogoršava, Jakov očajnički pokušava shvatiti istinu.

#7 Zabavne igre / Funny Games (1997)

Zabavne igre je film snimljen 1997. godine, a režirao ga je Mihael Haneke.

Haneke je Zabavne Igre režirao i po drugi put, rimejk koji je izašao deset godina kasnije, 2007. godine.

#6 Američki psiho / American psycho (2000)

Američki psiho je američki film iz 2000. u režiji Meri Haron snimljen po istoimenom romanu Breta Istona Elisa.

Radnja prati bogatog i atraktivnog biznismena Patrika Bejtmana, koji od svojih kolega i prijatelja krije tajni identitet serijskog ubice čije su žrtve uglavnom mlade žene.

Glavnu ulogu tumači Kristijan Bejl, a ostatak glumačke ekipe čine Vilem Dafo, Džared Leto i Ris Viderspun.

#5 Sedam / Se7en (1995)

Sedam je kriminalistički triler Dejvida Finčera iz 1995. snimljen prema scenariju Endrjua Kevina Vokera.

Priča prati dvojicu detektiva, jednog na korak od penzije (Morgan Frimen) i jednog od njegovih zamena (Bred Pit), koji zajednički istražuju seriju ritualnih ubistava inspriranih sa Sedam smrtnih grehova.

#4 Memento (2000)

Memento je psihološki triler iz 2000. u režiji Kristofera Nolana, snimljen po kratkoj priči Memento Mori Nolanovog mlađeg brata Džonatana. 

Film prati pogled na svet iz gledišta Leonarda Šelbija, koji je u pokušaju da spreči ubistvo svoje supruge zadobio tešku povredu glave, što je rezultovalo pojavom anterogradne amnezije. 

#3 Crni labud / Black Swan (2010)

Crni labud je američki psihološkitriler iz 2010. sa Natali Portman u glavnoj ulozi. 

Radnja filma je smeštena u svet njujorškog baleta, gde je svakodnevno vodi borba za ulogu i prestiž.

Naivnoj i prostodušnoj Nini uloga Belog labuda u Labudovom jezeru mnogo više odgovara od uloge zavodljivog i opasnog Crnog labuda.

Preobražaj u Crnog labuda pomaže Nini da otkrije svoju mračnu stranu i vodi je u potpuno ludilo, a gledaocima otkriva njen specifičan odnos sa majkom.

#2 Kad jaganji utihnu / The Silence of the Lambs (1991)

Kad jaganjci utihnu je američki triler iz 1991. sa Entonijem Hopkinsomi Džodi Foster u glavnim ulogama.

Film je snimljen po istoimenom romanu Tomasa Harisa, a sadrži elemente kriminalističkog i horor žanrova.

Režirao ga je Džonatan Demi, a osvojio je pet Oskara, među ostalim i Oskare za najbolju glavnu mušku i žensku ulogu.

#1 Vrtoglavica / Vertigo (1958)

Vrtoglavica je film iz 1958. godine koji je režirao Alfred Hičkok i po žanru je psihološki triler.

U filmu igraju Džejms Stjuart, Kim Novak i Barbara Bel Gedes. Radnja govori o penzionisanom policajcu koji je unajmljen da prati misterioznu ženu u koju se zaljubljuje.

Iako je u početku izazivao podeljena mišljenja među kritičarima danas se smatra jednim od najboljih filmova svih vremena.

 

 

Kreativne ideje za čuvanje vaših omiljenih knjiga

• Bryn Huntpalmer je pisac iz Teksasa i viši menadžer sadržaja za modernizaciju . Kada ona ne piše, ova majka od dva neguje svoju opsesiju HGTV-a i njenu ljubav prema dizajnu svih stvari. Dodatni utisci u njen život mogu se naći na njenom ličnom blogu Her Own Wings .

  "Uvek sam zamišljao", rekao je autor, Horhe Luis Luis Borges, "taj raj će biti neka vrsta biblioteke". To je osećaj na koji ljubitelji knjiga mogu svuda da se odnose. Sigurna, trenutna tehnologija nam omogućava da zaobiđemo tradicionalne knjige čitanjem putem telefona, tableta i e-čitača (čak čitate ovaj članak na mreži). I čak možemo preskočiti čitav deo sa audiobooksima - svakodnevno putovanje ili duga putna putovanja što je mnogo ugodnije. Ali za neke od nas, bez obzira na to koliko tehnoloških alternativa su ponuđene, ništa ne upoređuje osećaj, težinu ili čak miris stvarne fizičke knjige. Nove knjige dolaze sa velikim mirisom, kao i oštre stranice, glatke poklopce i uzbuđenje nepoznatog. Vaše omiljene stare knjige imaju dobro nosene kičme i stranice od čestih poseta i poznavanja koje vas osećaju kao da pada na stare prijatelje svaki put kada ih ponovo pročitate. Ali opcija za tehnologiju ima jednu veliku prednost - to je neosporan prostorski čuvar. Zbog čega nas stari ljubitelji knjiga pitaju: "Kako se prepustite ljubavi prema knjigama, a da ne dopustite vašoj kolekciji da se izvuče iz kontrole da ste nominovani za sledeću sezonu Hoardersa ? Nikad se ne plašite ljubitelja knjiga, imamo sva potrebna rješenja ovdje. Pročitajte još osam kreativnih strategija za čuvanje svojih voljenih knjiga.

• 02 od 09

  Rasporedite svoje knjige po bojama

  

  Image Copyright The Modern Home

  Donesite ovu temu sledeći put kada sjednete sa bibliotekarima i dizajnerom enterijera i možda ćete naći da ste započeli živu konverzaciju. Međutim, sve što se može reći za (ili protiv) kao organizacionu tehniku, uređivanje knjiga po bojama postalo je veoma popularno kod profesionalnih stilista. Ona stvara svež, organizovan izgled i dodaje zabavnu burst boju u bilo koju sobu. Književni puristi možda i dalje vole da se organizuju po naslovu, autoru ili subjektu, ali mi kažemo: "zašto izabrati?" Dobijte najbolje od oba sveta tako što ćete uređivati ​​svoje knjige po naslovu, subjektu ili autoru, a zatim ih omotati u obojen papir (sa etiketama ). Završite sve knjige svog omiljenog autora u omiljenoj boji ili grupnim knjigama i bojama po načinu na koji osećate. Postoji bilo koji broj mogućnosti. Sada vaše knjige ne izgledaju kao nered i vaša polica za knjige postala je glavni igrač u šemu boja u vašoj sobi.

• 03 od 09

  Pretvoriti klozet u čitač

  

  Google

  Ovo može biti jednako čovekovoj pećini za ljubitelje knjiga. Ljudi čine prostor u svom domu za svoja hobije i strasti: kućišta, prostorije za meditaciju, zanatske prostorije, pa čak i igračke za pse i mačke (da, to je zapravo stvar). Pa zašto ne izrezati prostor da se opustite i uživate u odličnoj knjizi okružena vašim omiljenim stvarima? Ormar za šetnju ili ostava koja se lako može pretvoriti u savršeni kut za čitanje. Dodajte neke police i udobno sedenje i svi ste postavljeni! Stavite malu zavesu da bi knjige nestale iz vidika i čak zgrabite malo privatnosti u povoljnoj sjednici i udobno sjedenje i svi ste postavljeni! Stavite malu zavesu da bi knjige nestale iz vida i čak uhvatili malo privatnosti u kupovini.

• 04 od 09

  Ponovo postavite kabl za kabinu za Ultimate Book Table

  

  Image Copyright Pop Sugar

  Imajući puno knjiga, stvarno može biti izazov prilikom prelaska u prostor koji nudi manje prostora nego što vam je potrebna biblioteka . Ali sa malo kreativnosti, ne morate birati između knjižne police ili stola. Ponovo postavite kablovsku kalju kako biste stvorili savršenu kombinaciju. Možete ih kupiti u prodavnici hardvera ili razgovarati sa nekim građevinskim radnicima o vašem projektu. Možda ćete moći da spasite spool od bacanja, čineći vaš novi komad namještaja ne samo ekonomičan, već i ekološki prihvatljiv. Samo obojite kalju kako biste odgovarali vašem dekoru i dodali neke drvene šipke da biste razdvojili i stabilizirali knjige. Na kraju, dodajte neke elemente na dno kako biste učinili novu knjizu na stolu lakšim.

• 05 od 09

  Okrenite knjige u funkcionalni nameštaj

  

  Image Copyright Aesthetic Outburst

  Da li imate teškoće da pređete na diskontovanu, ili čak (usuđuju se da kažemo) besplatnu kanta za knjige? Za neke ljude, knjige su umetnička dela koja će biti negovana i čita. Ili, možda samo tražite nešto stvarno jedinstveno za vaš dom. Bez obzira na vašu motivaciju, ovaj neverovatno jedinstveni kancelarijski prostor je definitivan početni razgovor. Podignite knjige kičme knjiga za zanimljivu multi-obojenu izjavu koja ponosno prikazuje vašu kolekciju ili pretvorite stranice u intrigantan, neutralan komad koji će se uklapati u gotovo bilo koju šemu boja.

• 06 od 09

  Napravite svoje knjige u umetnička dela

  

  Image Copyright Budžet dekorater

  Želite li svoje knjige prikazivati ​​na lep i jedinstven način, ali ipak držite ih dostupnim? Jednostavno pričvrstite drveni okvir na zadnjoj strani vaših omiljenih okvira slike. Spustite se na zid da biste kreirali ove plutajuće police za knjige koje prikazuju knjige kao umetničko delo. Ako upravo počnete da pravite svoju kolekciju umetnosti, ovo je odličan način da vaši zidovi izgledaju sofisticirani u budžetu. Takođe oslobađa vrijedne površine u manjim domovima.

• 07 od 09

  Spakuj malo knjiga za put

  

  Image Copyright Mobile Home Living

  Ovo je odličan način prikazivanja vintage kofera i knjiga (dvostruka pobeda!). To je takođe odlična ideja za održavanje dečijih knjiga organizovanih (i relativno mobilnih) umjesto polica za knjige. Pultne police za dečije sobe mogu biti skupe, zauzeti dragoceni prostor, a takođe predstavljaju i opasnost od prelaska ili penjanja od strane djeteta. Držite biblioteku vašeg deteta bezbednom, elegantnom i pristupačnom sa ovim inovativnim rešenjem za skladištenje podataka.

• 08 od 09

  Napravite svoju knjigoveznicu delimično u vašem domu

  

  Image Copyright Handmade Charlotte

  Ko kaže da policijske police moraju biti dosadne? Otkažite kvadratne ili pravougaone kocke i uložite u policu za knjige koja poboljšava dizajn kuće. Ova zabavna stabla za knjige stiže u živu boju i element prirode u vaš dom, dok još uvek pružaju vrijedan prostor za skladištenje. Ovo je definitivno polica za knjige koja će vaši gosti prestati da istražuju. Savršen je dodatak za dečiju sobu.

• 09 od 09

  Delite knjige kroz biblioteku za izdavanje susedstva

  

  John Phelan / Wikimedia Commons / Creative Commons / 2.0

  Ako ste zaista zbunjeni brojem knjiga u vašoj kolekciji, ali niste spremni da ih pustite, razmislite o razmjeni bogatstva. Biblioteke za kreditiranje susedstva se pojavljuju svuda. Razgovarajte s komšijama i započnite mrežu za trgovinu knjigama. Onda napravite centralni prostor u kojem susedi mogu dodati neke od svojih omiljenih knjiga i proveriti i vaše. Na kraju, ako zaista želite da idete u staro školu, kreirajte nostalgične kartice za odlazak u biblioteku za zadnje knjige - na taj način možete videti ko ih je još čitao. Pored otkrivanja odličnih novih knjiga, možete se povezati i sa svojim susjedima i pronaći nove prijatelje.